О књизи: 1997 / Гизела Лахман (1890–1969) - песникиња „првог таласа” руске емиграције. Детињство и младост провела је у Кијеву. Емигрирала је 1919. Живела је неко време у Берлину, Швајцарска, а од 1941. - у САД. Од 1950. живела је у Вашингтону, радила у Конгресној библиотеци. По сопственом признању, поезију је почела да пише тек 1943. године, а већ следеће године појавила се њена прва публикација у Новој руској речи. Потом је често објављивана у овим новинама, као иу Новом журналу и другим часописима. Била је члан „Круга руских песника у Америци” заједно са Г. Голохвастовом и др. Ауторка је две збирке „Заробљене речи” (1952) и „Огледала” (1965), које чине основу. Као што су књижевни критичари приметили: „Ретко ко је у емигрантској штампи тако често упоређиван са Аном Ахматовом, а нико од руско-америчких песника, можда, није покушавао тако доследно и ревносно да дорасте улози настављача. дело великог совјетског савременика у егзилу, као Гизела Лахман».